Heroj nije onaj koji ubije najviše neprijatelja već onaj koji spase najviše života
Nastavite >
Ambasada SAD odaje priznanje vama koji sanjate snove čitavog sveta
Vratio se da bi oni koji su ostali osvojili slobodu
„Nemati prošlosti je ostati bez budućnosti. Ali ako tamo ostanemo, ako se tamo zaglibimo, budućnost zbog koje smo se u nju vratili postaće nedostižna. Proći će pre nego što shvatimo da je sve – sadašnjost. Da je sve uvek u istoj ravni. Da je nerazumevanje onoga što je bilo juče jemstvo da ćemo još manje razumeti ono što nas čeka, a najmanje ovo šta danas radimo.” (Borislav Pekić, Zlatno doba dijaloga)
Čitanje Pekića nije obična razbibriga za letnje popodne. Njegove reči nas teraju na preispitivanje sopstvenih stavova, primoravaju nas na potragu za dodatnim znanjem. Briljantni majstor pripovedačkog zanata nam je svojim delom u ruke dao mapu i kompas i pozvao nas da se otisnemo u avanturu istraživanja ljudskog duha.
Cela priča>Pekićev doprinos filmskoj umetnosti je tema koja nije dovoljno poznata javnosti, uprkos činjenici da se on na ovom polju dokazao kao talentovan stvaralac godinama pre objavljivanja svog prvog romana.
Po izlasku iz zatvora Pekić upisuje studije eksperimentalne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Studije napušta krajem pedesetih godina prošlog veka u momentu kada mu se dešavaju velike promene na ličnom i profesionalnom planu.
Nekako se poklopilo da u periodu kada se oženio svojom budućom doživotnom saputnicom Ljiljanom Glišić, ostvari i uspeh na konkursima „Lovćen filma“ za filmske scenarije. Za anonimno poslate radove osvaja i Prvu i Drugu nagradu konkursa! „Lovćen film“ ga je odmah i zaposlio...
Cela priča>Želja za slobodom dovela je mladog Borislava Pekića u zatvor. Represivni aparat nije mogao da sputa um otvoren za spoznaju i preispitivanje svega što nas okružuje.
Borislav Pekić rođen je 04.02.1930. u Podgorici. Ovaj podatak unet je u brojne sudske zapisnike tokom procesa koji su snažno uticali na formiranje jedne od najznačajnijih figura u svetu srpske političke misli i književnosti XX veka.
Činjenica da je njegov otac Vojislav D. Pekić bio visoki državni činovnik u Kraljevini Jugoslaviji predstavljala je mladom borcu za slobodu dodatnu otežavajuću...
Cela priča>Razlozi zbog kojih je Pekiću oduzet pasoš nikada nisu zvanično saopšteni. Državni aparat se još jednom brutalno umešao u njegov život u pokušaju da ga obeshrabri.
Prelazak iz šezdesetih u sedamdesete godine XX veka donosi brojne promene u celom svetu. Novi naraštaji se bune protiv okoštalih normi. Previranja su jasno vidljiva u zapadnim zemljama. Naizgled monolitni komunistički režimi pokazuju brojne pukotine, šupljine i nedostatke. Autoritativne elite odvojene od stvarnosti odbijaju da shvate svoju zastarelost, njihovo osećanje svemoći potpomognuto je primenom sredstava prinude.
Na stranu studenata koji su se tada masovno pobunili u celom svetu, svrstavaju se istaknuti intelektualci.
Cela priča >„Bez odbacivanja starih zabluda, nema ni prihvatanja novih istina.”
(Borislav Pekić, Zlatno runo)
Pekićev život neraskidivo je povezan sa političkim delovanjem: smelost da izrazi drugačije mišljenje koštala ga je slobode u mladosti. Visoku cenu je plaćao i u narednim godinama.
Odlazak iz zemlje jeste doprineo povećanju njegovog literarnog opusa. Sa druge strane, to je značilo velika odricanja na ličnom planu za samog Pekića. Ideja o povratku jačala je sa prolaskom godina, potpomognuta promenama u sredini iz koje je morao da se skloni.
Tokom osamdesetih Pekić postaje dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Njegova reputacija u intelektualnim krugovima bila je neprikosnovena. Globalna politička situacija se menja, polako se nazire kraj jednopartijskog sistema.
Nakon skoro dve decenije odsustva Pekić je opet bio prisutan u javnom životu.
Cela priča >„I potekla je iz dalekog Londona, kao kroz porušenu branu, široka bujica njegovih romana, drama, eseja, dnevničkih zapisa, naglo je poraslo Pekićevo delo na mnoge hiljade ispisanih stranica...“ Borislav Mihajlović Mihiz
Da se nekim slučajem Pekić pred namrštenim islednicima našao pred kraj svog života – a ne kao maturant – imao bi velike probleme da dokaže kako je on samo jedna osoba, a ne predstavnik čitave organizacije pisaca.
Cela priča >