back arrow icon

KAKO JE AMERIKA OTKRILA SRPSKE PISCE ZAHVALJUJUĆI ČARLSU SIMIĆU

Umetnost prevođenja

Svaka pesma je u svojoj osnovi prevod. Ona predstavlja niz nečijih misli i osećanja manje ili više uspešno iskazanih rečima. Drugačije rečeno ona je prevod na reči onoga što nije jasno definisano u pesničkom srcu, a mora biti glasno iskazano. Te reči potom čitalac prevodi u sopstveni niz asocijacija. Ceo proces postaje još složeniji kada se neko odluči da pesmu napisanu na jednom jeziku prevede na neki drugi jezik.

Da li se tako menja ono što je originalno napisano? Svakako da. Da li je to nužno loše? Nije. Čak bi se moglo reći da ima slučajeva gde je prevod dodatni kvalitet. U tu vrstu avanture upušta se Čarls Simić prepuštajući drugima da njegove stihove prevedu na srpski. Sa druge strane mnogi srpski pesnici postali su dostupni čitaocima sa engleskog govornog područja zahvaljujući Simićevom predanom radu. Ako njegov celokupni opus posmatramo kao svojevrsnu potragu za istinom, onda je prevođenje svakako važno sredstvo u toj potrazi.

 

Mašina za putovanje kroz vreme i prostor

Simić poeziju poredi sa nekom vrstom uređaja koji ima moć da vas vodi u udaljene krajeve i različita doba. Ovo ilustruje pričom o slučajnom susretu sa pesničkom zbirkom u knjižari.

„U knjižari ste, uzimate knjigu sa police. Znate da je u pitanju poezija, pošto je knjiga tanka... Počinjete da čitate... Odjednom ste nekako zarobljeni. Način na koji je pesma napisana stvara neku vrstu tajmera, proizvodi kretanje određenom brzinom... Sve te reči i slike vas odvode u drugu realnost. Na kraju, ako je pesma dobra, shvatate da ste otputovali daleko, kroz prostor i vreme. I evo vas opet u knjižari.“ (Profile | Charles Simic | Season 8 | Episode 806 | PBS)

Sa takvih putovanja obično se vraćamo duhovno bogatiji, u tome verovatno i leži odgovor na pitanje zašto smo uopšte posegli za knjigom.

 

Srpski pesnici predstavljeni svetu

Ljudi koji prevode poeziju omogućavaju pomeranje granica do kojih se na tim putovanjima stiže. Pesma objavljena na različitim jezicima stvara fini splet duhovnih niti isprepletanih oko sveta koji poznajemo. Te niti povezuju različite kulture, i iako nevidljive i naizgled krhke, imaju neočekivanu snagu. Mostovi koje je Simić sagradio pomoću reči stoje otvoreni budućim generacijama željnim otkrivanja novog i različitog.

Šta da radite kada naiđete na pesmu koja je toliko fantastična da želite da je podelite sa prijateljima koji ne govore Vaš jezik? Taj unutrašnji poriv iz čiste ljubavi Čarlsa Simića prema poeziji domaćih autora učinio je da književno stvaralaštvo Vaska Pope, Novice Tadića, Aleksandra Ristovića, Radmile Lazić, Ivana Lalića, Milorada Pavića i mnogih drugih bude predstavljeno čitaocima na engleskom jeziku.

Na svom završnom nastupu u svojstvu petnaestog Pesnika laureata Kongresne biblioteke ( Poet Laureate Consultant in Poetry to the Library of Congress) 2008. godine Simić je govorio upravo o umetnosti prevođenja. Tokom tog izlaganja osvrnuo se i na uticaj koji je na njega imala narodna poezija sa ovih prostora, a nije propustio ni da iskaže svoje veliko poštovanje prema srpskim pesničkim velikanima. (Charles Simic on the Art of Translation | Library of Congress (loc.gov))

 

Nagrade i priznanja

Prema sopstvenim rečima Simić je u jednom trenutku u mladosti shvatio da sve što je napisao nije dovoljno dobro. Zato je počeo iznova. Ako pisanje shvatimo kao potragu za istinom, onda je razumljiva takva vrsta samokritičnosti. Otkrivanje istine o samom sebi osnova je za otkrivanje istine o ostatku sveta. To je prvi korak koji je potrebno učiniti da bi vam drugi verovali.

Tokom studija Simić se samostalno izdržavao radeći razne poslove, kako bi tokom noći mogao da se posveti učenju. U svemu tome nalazio je vremena i za svoju poeziju. Njegove pesme u tom periodu polako pronalaze svoj put do čitalaca i bivaju prepoznate od kritičara kao nešto sasvim novo i pažnje vredno. Već početkom sedamdesetih godina prošlog veka Čarls Simić je pesnik sa zavidnom reputacijom.

Simićev stvaralački opus je tokom godina prepoznat kao jedna od najznačajnijih celina u američkoj i svetskoj književnosti. Dobitnik je mnogih priznanja, među kojima su: PEN Translation Prize (1980), Pulitzer Prize finalist (1986), Pulitzer Prize finalist (1987), Pulitzer Prize for Poetry (1990), Wallace Stevens Award (2007), Frost Medal (2011). Bio je i Pesnik laureat Kongresne biblioteke u Vašingtonu (The Poet Laureate Consultant in Poetry to the Library of Congress 2007-2008).

 
arrow-top arrow-top