Kako uhapsiti maturanta i stvoriti pisca?

Početak borbe koja je obeležila čitav Pekićev život

Želja za slobodom dovela je mladog Borislava Pekića u zatvor. Represivni aparat nije mogao da sputa um otvoren za spoznaju i preispitivanje svega što nas okružuje.

Borislav Pekić rođen je 04.02.1930. u Podgorici. Ovaj podatak unet je u brojne sudske zapisnike tokom procesa koji su snažno uticali na formiranje jedne od najznačajnijih figura u svetu srpske političke misli i književnosti XX veka.

Činjenica da je njegov otac Vojislav D. Pekić bio visoki državni činovnik u Kraljevini Jugoslaviji predstavljala je mladom borcu za slobodu dodatnu otežavajuću okolnost pred tadašnjim vlastima.

Stalne selidbe i dolazak u Beograd

Očeva služba uslovila je kako mesto gde je mladi Borislav ugledao svet, tako i brojne selidbe tokom njegove rane mladosti. Nižu se gradovi: Bar, Stari Bečej, Novi Bečej, Mrkonjić Grad, Knin... Paralelno sa tim, Borislav tokom letnjih i zimskih raspusta često odlazi u Sloveniju kod ujaka. U svojim dnevničkim zapisima on će kasnije provući sebi svojstveno duhovito poređenje između tih putovanja i promena mesta tamnovanja (Beograd, Zemun, Bela Crkva, Sremska Mitrovica, Niš).

Početak Drugog svetskog rata Pekiće zatiče na Cetinju. Vojislav je tamo raspoređen nakon što je postao načelnik Upravnog odeljenja Zetske banovine. Dolazak italijanskih okupacionih snaga značio je još jednu selidbu. Ratne godine porodica provodi u Bavaništu, a mladi Borislav za to vreme vanredno polaže gimnazijske razrede u Pančevu.

U Treću beogradsku gimnaziju Pekić se upisuje 1946. godine i u Beogradu živi sve do mature i hapšenja 1948. godine.

Vera u mogućnost izbora i cena plaćena za to

Nametnuti jednopartijski sistem i jednoumlje koje nije trpelo neslaganje sa zvanično proklamovanim stavovima izazvali su snažan otpor u mladom Borislavu. Od rane mladosti okrenut čitanju i podstican da samostalno razmišlja, ovaj visoki mladić je jednostavno štrčao na slici zamišljenoj tako da svi budu jednaki – ako ne spolja, onda zasigurno unutar svojih umova.

Pekić ubrzo po dolasku u Beograd pristupa studentsko-gimnazijskoj organizaciji Savez demokratske omladine Jugoslavije. SDOJ je proglašen ilegalnom organizacijom (kao i sve druge političke organizacije koje nisu bile pod direktnom kontrolom komunističke vlasti).

Osamnaestogodišnji Borislav Pekić je uhapšen u novembru 1948. godine i osuđen na 10 godina zatvora. Zatim je pred Vrhovnim sudom presuda promenjena na 15 godina zatvora sa prisilnim radom, uz gubitak građanskih prava u godinama nakon izdržane kazne.

Rešenje primereno okorelim kriminalcima i najgorim zločincima primenjeno je na jednom maturantu samo zato što se usudio da misli drugačije.

Da li su uspeli da ga slome?

Pet godina je trajalo Pekićevo tamnovanje, sve do pomilovanja u novembru 1953. godine. Neadekvatni uslovi smeštaja tokom zatvorskih dana ozbiljno su narušili njegovo zdravlje, ali su i dodatno ojačali njegove demokratske stavove.

Ono što represivni sistem nije mogao da sputa bio je Pekićev duh. Analitičari njegovog dela često nailaze na podatke koji ukazuju na to da su ideje rođene u zatvorskim danima kasnije pretočene u nagrađivane knjige.

Pekić je na robiju možda otišao kao mladić suočen sa strahom od državne mašinerije koja se ustremila na njega, ali iz zatvora je izašao kao uspravan čovek čije su misli okrenute budućnosti, ne odstupivši pritom ni korak od svojih slobodarskih uverenja.