Heroj nije onaj koji ubije najviše neprijatelja već onaj koji spase najviše života
Nastavite >
Ambasada SAD odaje priznanje vama koji sanjate snove čitavog sveta
Heroj nije onaj koji ubije najviše neprijatelja
već onaj koji spase najviše života
Srpski borci koji su kao živi leševi stigli do Krfa početkom 1916. godine su se u narednih nekoliko meseci, naočigled zapanjenih saveznika, preobrazili u vojnike spremne da krenu put svojih domova. Oporavljene i pregrupisane trupe upućene
su na Solunski front. Tu će mnogi od njih položiti svoje živote u naredne dve godine.
Plan generala Saraja
General Moris Saraj bio je komandant savezničkih snaga na Solunskom frontu. Novopristigle srpske trupe i promena situacije na ratištu dovele su do izmena njegove prvobitne strategije. U okviru nove postavke savezničkog napada srpskim
vojnicima namenjeno je izvođenje protivofanzive na levom krilu fronta. Srpske Prva i Treća armija, pod komandom vojvode Živojina Mišića i pukovnika Miloša Vasića, za zadatak su imale prodor duž pravca Gorničevo-Bitolj.
Junaštvo je Milunku Savić mnogo puta dovelo u životnu opasnost, ali je ona uvek uspevala da opstane, ostajući dosledna svojoj buntovnoj prirodi. Njena spremnost da se nesebično žrtvuje zarad dobrobiti svojih bližnjih i naroda kome je pripadala nije prošla nezapaženo. Brojne su bile situacije u kojima Milunki Savić počast odaju pripadnici visokog oficirskog kora savezničkih snaga.
Cela priča>Strah od ranjavanja Milunka imala je samo dok je krila svoj pravi identitet, plašeći se da će njena tajna biti otkrivena. Kada se to desilo strah je nestao. U Prvi svetski rat Milunka Savić ušla je kao rezervni kaplar, a iz njega je izašla višestruko ranjavana kao najodlikovanija žena ratnik u istoriji.
Cela priča >Nakon završetka Drugog svetskog rata Milunka odlazi u penziju. Novo doba i nova vlast nameću svoje heroje kao obavezno školsko gradivo. Solunci i njihovi podvizi bivaju sistemski sklonjeni u stranu a kolektivni zaborav polako počinje da
nagriza uspomene na Veliki rat.
Ratne godine i skromni dom na Voždovcu Drugi svetski rat Milunka je provela nastavljajući službu u Hipotekarnoj banci. Iako postoje priče o tome da je bila zatvorenik Banjičkog logora to nikada nije dokumentovano, niti je ona to igde
pominjala. Postoje svedočenja o tome da je pružala skrovište pripadnicima NOB-a, jedan takav dokument je verovatno u prvim posleratnim godinama pružao i određeni vid zaštite srpskoj heroini.