Heroj nije onaj koji ubije najviše neprijatelja već onaj koji spase najviše života
Nastavite >
Ambasada SAD odaje priznanje vama koji sanjate snove čitavog sveta
Teško je dati život za svoj narod, ali je još teže živeti za svoju zemlju
Prve godine poslednje decenije devetnaestog veka, uz sve muke i nevolje sa kojima su se svakodnevno suočavali, donele su i veliku radost u dom siromašnih srpskih seljaka Danice i Radenka Savić. Prvorođenom detetu kuma je na krštenju dala ime Milunka, nadajući se da će buduća devojka biti mila i draga, kao što se to od ženske čeljadi u to doba i očekivalo. Međutim sudbina je za malu Milunku imala drugačije planove.
Cela priča >Milunka Savić odrastala je u više nego skromnim uslovima, ali je vaspitavana u patriotskom duhu. Duge zimske večeri kao dete provela je slušajući priče starijih o srpskoj istoriji. Došla je i 1912. godina. Glas o mobilizaciji i početku borbi za oslobađanje srpskog življa od otomanske vlasti prenosio se brzo, pa je stigao i do potkopaoničkih sela. Za Milunku to je bio poziv na koji je čekala celu mladost.
Cela priča>„Vi ne polazite ni na italijanski, ni na ruski, ni na francuski front. Vi polazite u borbu protiv novog neprijatelja, opasnog, žilavog, hrabrog i oštrog. Vi polazite na srpski front i Srbiju, a Srbi su narod koji voli slobodu i koji se bori i žrtvuje do poslednjeg. Pazite da vam ovaj mali neprijatelj ne pomrači slavu i ne kompromituje dosadašnje uspehe.“ Austrijski feldmaršal August fon Makenzen svojim trupama 1915. godine*
Cela priča >Nakon početnih uspeha srpske vojske tokom 1914. godine u narednoj godini usledio je silovit odgovor neprijatelja. Srpska komanda u iščekivanju savezničke pomoći, koja je trebalo da stigne iz pravca Soluna, nedeljama je uspešno odolevala napadima nemačkih i austrijskih trupa sa sevara i zapada. Paralelno sa tim bugarske snage nadirale su sa istoka. Iscrpljeni gubicima i suočeni sa višestruko nadmoćnijim neprijateljem Srbi su se našli u naizgled bezizlaznoj situaciji.
Cela priča>Prvi svetski rat je završen i Milunka Savić je rešena da se ne vraća u rodnu Koprivnicu. Pred njom je sada sasvim drugačiji vid borbe i potpuno nepredvidiv protivnik – život u miru.
Izazovi civilnog života Nakon završetka rata Milunkin Gvozdeni puk je kao posebnu čast dobio premeštaj u Beograd gde ga proglašavaju gardijskim. Milunka Savić demobilisana je 1920. godine sa ostalim svojim saborcima kada je zvanično
formirana kraljevska Garda. Zapošljava se u Opštoj državnoj bolnici kao spoljna bolničarka. Sudbina se ovde poigrala sa njom dodelivši joj ulogu koju je toliko puta do tada uspela da izbegne.
Da Milunka Savić nekim slučajem nije bila najodlikovanija žena ratnik u istoriji njeno ime bi još uvek bilo sinonim za neizmernu ljudskost, i to u svetskim okvirima. O tome najbolje govore njena dela u godinama nakon Velikog rata.
Sva Milunkina deca Iz braka sa Veljkom Gligorevićem Milunka je imala jednu kćerku, Milenu. Uz Milenu ona je usvojila još tri devojčice: Radmilu – Višnju, Milku i Zorku. Radmila Višnja bila je kćerka Milunkinih ujaka i ujne koju su
dobili u poznim godinama. O Milkinom poreklu se zna da je pronađena napuštena kao dete na železničkoj stanici u Stalaću. Zorku je Milunka dovela iz Dalmacije i o njoj se brinula celog života (usled posledica koje je preležani meningitis
ostavio Zorka nije mogla da se samostalno stara o sebi).