Spomenik - Oda prekinutoj mladosti

Veličanstveno nasleđe

Projektant Spomen kosturnice bio je čačanski inženjer Isidor Janjić

Kada je pokrenuta inicijativa za podizanje Spomen kosturnice izbor za projektanta se nametnuo sam po sebi. Građevinski inženjer Isidor Janjić je tokom svoje dugogodišnje karijere dao znatan doprinos urbanom razvoju Čačka. Sa pozicija opštinskog inženjera i urbaniste uticao je na planiranje i prosecanje novih ulica, a između dva svetska rata izradio je i projekte za veliki broj stambenih objekata. Stoga je logično bilo da on bude zadužen za projekat ovog u svetu jedinstvenog obeležja. Kao i svi ljudi ovog kraja koji su preživeli Veliki rat, inženjer Janjić je dobro znao kakve je strahote doneo ovaj sukob. Možda je baš to saznanje uticalo na njegove životne stavove i na veliku posvećenost poslu kojim se bavio. Sa dubokim poštovanjem pristupio je ostvarenju zadatka koji mu je poveren.

Nasleđe inženjera Janjića
Inženjer Janjić je Čačku ostavio bogato nasleđe u vidu brojnih objekata. Do danas su sačuvani Fabrika hartije, osnovna škola „Milica Pavlović“ (nekada „Narodna škola Vojvoda Stepa“) i delovi čačanske tržnice. Takođe je zaslužan za pronalazak arheoloških ostataka iz rimskog perioda lociranih na području gde se danas nalazi zgrada Agronomskog fakulteta. Njegovo znanje i blaga mudra reč ostali su u sećanju mnogih generacija učenika Tehničke škole kojima je bio profesor.

Simbol prekinute mladosti
Posebno mesto u ovom nasleđu zauzima projekat Spomen kosturnice. Četvorostrana piramida zarubljenog vrha izrađena je od kamena Plavi tok. Stremljenje njenih strmih stranica prema nebu prekinuto je naglo, kao simbol čitave generacije koja je prekinuta na svom životnom putu. Tamni kamen svojim plavičastim odsjajem dostojanstveno odoleva vremenu podsećajući nas na ljudsku krhkost i prolaznost ali i na plemenitost i uzvišenost. Svi učesnici u izradi Spomen kosturnice bili su svesni da čine pravu stvar odajući poštu svima koji su izgubili živote za svoju otadžbinu, bez obzira na to kojoj su veri i naciji pripadali.

Zaostavština porodice Janjić
Isidor Janjić je sa suprugom Milicom, omiljenom gimnazijskom profesorkom fizike, dobio kćerku Milevu i sina Zavišu. Mileva je za životni poziv izabrala farmaciju, dok je njen mlađi brat krenuo putem nauke o vremenskim prilikama. U svetu meteorologije ime Zaviše Janjića ispisano je zlatnim slovima. Bio je doktor nauka, dopisni član SANU, profesor na beogradskom univerzitetu, a veliki deo karijere proveo je u SAD gde je dobio najveća priznanja za svoj rad, uključujući nagradu IMO koju mu je dodelila Svetska meteorološka organizacija. Novčani deo ove najprestižnije nagrade (ovo priznanje za meteorologiju ima značaj koji Nobelova nagrada ima u ostalim naučnim granama) poklonio je mladim srpskim naučnicima koji se bave meteorologijom. Matematički modeli za predviđanje vremenskih promena koje je razvio Zaviša Janjić danas čine osnovu moderne meteorologije u celom svetu.