Spomenik pomirenja

Jedinstveno obeležje u Čačku

Spomen kosturnica ratnika nastradalih od 1912-1918 godine nalazi se na čačanskom groblju. Ovaj po mnogo čemu na svetu jedinstveni spomenik svedoči o ratnim strahotama i snazi ljudskog duha.

Trebalo bi da bude poznato svima… pa ipak, ovo specifično istorijsko obeležje je tokom više od osam decenija svog postojanja nekako tiho sakriveno od pogleda javnosti. Znali su za njega svakako Čačani. Posećivali su ga poštovaoci istorije. Ali, nikada nije zaista dobilo punu pažnju koju zaslužuje. Pokušaćemo da doprinesemo ispravljanju te nepravde. Tako se pridružujemo svima koji su se u proteklim godinama trudili da očuvaju poruku koju ovaj spomenik ponosno nosi.

Ratnici zaraćenih strana zajedno počivaju u miru
Prvi svetski rat je doneo do tada nezapamćena stradanja. Srbija je pretrpela strašne gubitke stanovništva. Kao i u ostatku Evrope, čitave generacije su bile satrte u ratnim sukobima. Tokom ratnih godina, posebnu ulogu u očuvanju porodica imale su žene koje su često na sebe preuzimale sav teret vođenja domaćinstva. Borile su se i one na svoj tihi i uporni način; stvarale čuda u nemaštini da bi decu nekako prehranile dok se očevi ne vrate sa fronta. Mnogi se nažalost nisu vratili, a veliki je bio i broj onih koji su po povratku zatekli pusta ognjišta. Oni koji su preživeli su se nakon rata polako vraćali normalnom životu. Međutim, sećanje na sukobe je još bilo sveže, a kosti onih koji nisu imali sreću da kraj rata dočekaju živi ležale su rasute po slabo obeleženim grobovima. I tu na scenu stupa široka duša ovdašnjeg naroda; duša koja je u najtežim trenucima sačuvala ljudsko dostojanstvo, duhovni princip zbog koga je parče hleba deljeno sa ratnim zarobljenikom koji je koliko do juče bio u rovu sa druge strane. Čačanke su i pre Velikog rata umele da se organizuju i nešto učine za opšte dobro. Zato ne čudi podatak da su mnoge od njih nakon rata rešile da se učlane u žensku sekciju „Udruženja rezervnih oficira i ratnika“ – FIDAK. Predvodila ih je učiteljica Mileva – Mica Obradović. Posvetile su se brizi o preživelim ratnicima i njihovim porodicama. Posebno su tragale za grobovima vojnika, bez obzira na to sa čije strane su pali. „Sve su to nečija deca“, bila je rečenica koja je kratko i jednostavno objašnjavala zbog čega nisu razdvajale „naše“ i „njihove“. Ideja im je bila da sve pale ratnike smeste u zajedničku grobnicu gde će počivati u miru, pokopavajući pritom i mržnju i gorčinu nastalu u sukobu. Ženska odlučnost, uz podršku nekadašnjih vojnika, dovela je do toga da u periodu od 1928-1934 taj cilj bude i ispunjen.

Četiri vere - jedan spomenik
Prema nacrtima inženjera Isidora Janjića, spomen obeležje izradio je čačanski kamenorezac Frančesko Berbelja. Na svakoj strani piramide zarubljenog vrha nalazio se po jedan verski simbol isklesan od jablaničkog granita. Pravoslavni i katolički krst, Davidova zvezda, islamski polumesec ovde zajedno obeležavaju večni dom više od 900 ratnika iz Srbije, Češke, Ugarske, Austrije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Vojvodine, Nemačke, Bugarske, Italije, Moravske, Galicije i Bukovine. Za 15 ratnika nikada nije utvrđeno poreklo. Svi ratnici su u svoju večnu kuću preneti uz zvuke Betovenovog „Posmrtnog marša“. Nemačke okupacione vlasti su 1942. godine naredile uklanjanje simbola polumeseca i Davidove zvezde. Na njihovom mestu stajali su samo obrisi do obnavljanja 2007. godine.

Poruka mira i tolerancije
Otkrivanju spomenika 23. septembra 1934. godine je prisustvovao veliki broj građana Čačka i drugih mesta iz tadašnje Kraljevine Jugoslavije. Prisustvovali su sveštenici sve četiri vere i diplomatskih predstavnika Francuske, Engleske, Belgije, Italije, Nemačke, Bugarske, Rumunije i Tuske. Kralj Aleksandar je poslao svog izaslanika potpukovnika Oskara Časku da otkrije spomenik. Odlukom objavljenom u Službenom glasniku RS 126/2007 Spomen kosturnica poginulim ratnicima 1912-1918. godine na groblju u Čačku proglašena je za spomenik kulture.