Spomenik za Sećanje i ponos
Kako je u Čačku nastao spomenik jedinstven u celom svetu
Ambasada SAD odaje priznanje vama koji sanjate snove čitavog sveta
Ambasada SAD odaje priznanje vama koji sanjate snove čitavog sveta
Kako je u Čačku nastao spomenik jedinstven u celom svetu
Spomen kosturnica ratnika nastradalih od 1912-1918 godine nalazi se na čačanskom groblju. Ovaj po mnogo čemu na svetu jedinstveni spomenik svedoči o ratnim strahotama i snazi ljudskog duha.
Trebalo bi da bude poznato svima… pa ipak, ovo specifično istorijsko obeležje je tokom više od osam decenija svog postojanja nekako tiho sakriveno od pogleda javnosti. Znali su za njega svakako Čačani. Posećivali su ga poštovaoci istorije. Ali, nikada nije zaista dobilo punu pažnju koju zaslužuje. Pokušaćemo da doprinesemo ispravljanju te nepravde. Tako se pridružujemo svima koji su se u proteklim godinama trudili da očuvaju poruku koju ovaj spomenik ponosno nosi.
Cela priča>Pitanje je da li bi uspomena na pale ratnike bila sačuvana ovako jedinstvenimo beležjem da nije bilo žena učlanjenih u organizaciju FIDAK.
Istorija nam govori da su se žene u Srbiji još u XIX veku organizovale da bi zajednički doprinele društvenom napretku. Tako je u Čačku još 1885. godine osnovana podružnica Ženskog društva čije članice su bile veoma aktivne u narednim godinama. Ostalo je zabeleženo da je zahvaljujući njihovom trudu otvorena Ženska radnička škola, u zgradi koja je izgrađena od sredstava koje su one prikupile. Danas se u toj zgradi nalazi Umetnička galerija „Nadežda Petrović“. Nakon Prvog svetskog rata i osnivanja organizacije FIDAK u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Čačanke su bile među prvim ženama u državi koje su se organizovale u Pomoćnu žensku sekciju.
Cela priča>Okupacione vlasti u Čačku su 1942. godine naredile kamenorescu Frančesku Berbelji da sa Spomen kosturnice ukloni verska obeležja koja predstavljaju judaizam i islamsku religiju.
Činom uklanjanja Davidove zvezde i polumeseca sa zvezdom nacisti su pokušali da obezvrede i obesmisle postojanje spomenika i njegovu simboliku. Međutim na mestu uklonjenih simbola ostali su njihovi obrisi tako da namera o brisanju značajnog duhovnog nasleđa nije u potpunosti uspela. Decenijama je spomenik stajao tako, a postojala je i struja koja je zagovarala da ga tako oštećenog treba i ostaviti kao svedočanstvo o zlu jednoumlja. Zahvaljujući projektu „Senke prošlosti“ izvedenom u okviru 24. Memorijala Nadežde Petrović spomenik je vraćen u prvobitno stanje uz potpunu rekonstrukciju nedostajućih delova. Autorka obnovljenih simbola je Irena Kelečević, slikarka.
Čuvanje dokumenata i zapisa za budućnost predstavlja osnovu za očuvanje identiteta jednog naroda. Svedočanstva o prošlim događajima često daju dobar primer novim generacijama i služe kao svetionik u uzburkanim vremenima.
Međuopštinski istorijski arhiv u Čačku godinama prikuplja istorijsku građu vezanu za ovo podneblje. Zahvaljujući njihovom trudu sačuvani su i podaci o izgradnji Spomen kosturnice ratnicima palim od 1912-1918. Povodom obeležavanja 100 godina od izbijanja Velikog rata i 80 godina od otkrivanja Spomenika ratnicima Arhiv je 2014. godine organizovao izložbu na kojoj je predstavljena zanimljiva istorijska građa. Autorka izložbe je Lela Pavlović, direktorka Arhiva. U okviru izložbe objavljen je i katalog koji predstavlja značajan izvor informacija o Spomen kosturnici i njenom nastanku.
Kako je tradicija ženske inicijative dovela do obnavljanja Spomenika
Slikarka Irena Kelečević je u okviru projekta „Senke prošlosti“ na 24. Memorijalu Nadežde Petrović obnovila oštećene simbole na Spomeniku i tako mu vratila prvobitni izgled. I kao što su žene svojevremeno inicirale podizanje spomenika tako je i njegova obnova poverena umetnici čiji prethodni radovi pokazuju istančanu osećajnost. Razgovarali smo sa njom o tome kako je došlo do realizacije ove ideje.
Projektant Spomen kosturnice bio je čačanski inženjer Isidor Janjić
Kada je pokrenuta inicijativa za podizanje Spomen kosturnice izbor za projektanta se nametnuo sam po sebi. Građevinski inženjer Isidor Janjić je tokom svoje dugogodišnje karijere dao znatan doprinos urbanom razvoju Čačka. Sa pozicija opštinskog inženjera i urbaniste uticao je na planiranje i prosecanje novih ulica, a između dva svetska rata izradio je i projekte za veliki broj stambenih objekata. Stoga je logično bilo da on bude zadužen za projekat ovog u svetu jedinstvenog obeležja. Kao i svi ljudi ovog kraja koji su preživeli Veliki rat, inženjer Janjić je
Priča o životu Frančeska Berbelje neraskidivo je povezana sa burnom istorijom XX veka, baš kao i sa nastankom Spomen kosturnice na čačanskom groblju.
Decenijama je vešti i izuzetno daroviti kamenorezac Frančesko Berbelja svojim umećem ostavljao trajne zapise o značajnim ličnostima ovoga kraja. O tome koliko je njegova veština bila cenjena govori i saradnja sa čuvenim vajarem Augustom Augustinčićem.
Cela priča >Ličnim primerom ova žena je uspela da oko sebe okupi veliki broj istomišljenica i da nam ostavi vredno nasleđe. Zato je važno da ostane zabeleženo ko je bila Mileva - Mica Obradović.
Kada se krene u istraživanje sleda događaja koji su doveli do podizanja Spomen kosturnice palim ratnicima od 1912-1918, nemoguće je zaobići jedno ime. Mica Obradović, čačanska učiteljica, pominje se na gotovo svakom dokumentu vezanom za spomenik, sačuvanom iz tog doba.
Spisak svih ratnika sahranjenih u Spomen kosturnici poginulim ratnicima 1912-1918.
Jedan od glavnih zadataka ženske sekcije FIDAK-a bila je briga o vojničkim grobljima. Budući da je čačanski ogranak ove organizacije osnovan veoma brzo nakon onog centralnog u Beogradu, čačanske članice su se odmah dale na posao. Vredno i predano su obilazile lokacije oko Čačka za koje se znalo da na njima počivaju ostaci poginulih i preminulih ratnika. Sakupljale su dostupnu dokumentaciju i pravile spiskove u kojima je beleženo sve što su uspele da saznaju o svakome od ratnika ponaosob. Beležena su imena, godine rođenja i smrti, činovi, mesto porekla, pripadnost određenoj jedinici… Sve ove podatke unosile su u centralni, rukom pisani, spisak čiji original stoji sačuvan u Međuopštinskom istorijskom arhivu Čačka.
Cela priča >