Suze istinskog majstora

Italijan koji je postao čačanin

Priča o životu Frančeska Berbelje neraskidivo je povezana sa burnom istorijom XX veka, baš kao i sa nastankom Spomen kosturnice na čačanskom groblju.

Decenijama je vešti i izuzetno daroviti kamenorezac Frančesko Berbelja svojim umećem ostavljao trajne zapise o značajnim ličnostima ovoga kraja. O tome koliko je njegova veština bila cenjena govori i saradnja sa čuvenim vajarem Augustom Augustinčićem.

Od Peruđe do Čačka
Frančesko Berbelja je rođen krajem XIX veka u mestu Kastiljone del Lago, u okrugu Peruđa. Umetnost izrade predmeta od kamena ga je veoma rano privukla tako da nije imao mnogo dilema oko izbora zanata koji će završiti. Verovatno bi ovaj daroviti mladić ceo svoj život proveo u rodnom mestu da ga nije poduhvatio vihor Velikog rata. Mobilizacija, uniforma, odlazak na front... Sličnu sudbinu delio je sa milionima mladića svoje generacije sa svih zaraćenih strana. Frančesko je imao sreću da izbegne pogibiju, ali tokom ratnih dešavanja biva zarobljen i poslat u logor u Mađarsku. Rat se konačno završava, preživeli pokušavaju da se vrate normalnom životu nakon nezamislivog užasa koji je protutnjao Evropom. Za razliku od svojih drugova, Frančesko se ne vraća u rodnu Italiju. Razlog za to bilo je poznanstvo sa Klarom, Mađaricom koja će postati njegova saputnica za ceo život. Zajednički život započinju u Somboru; potraga za poslom ih odatle vodi u Aranđelovac, zatim u Užice, da bi se 1924. godine doselili u Čačak. Vredne ruke majstora Frančeska će u čačanskoj radionici narednih pet decenija pronalaziti skrivenu lepotu u kamenu i oblikovati ga kao trajni zapis o proteklim vremenima. Čačak ga je prihvatio kao svog rođenog, a ta ljubav je bila obostrana. To nam mnogo govori o samom majstoru Berbelji, kao i o preovlađujućem duhu koji je vladao u tadašnjim gradskim sredinama.

Zapisi za budućnost i majstorove suze
Berbelja je autor brojnih spomen obeležja, uključujući spomenike Dragiši Mišoviću, armijskom generalu Božidaru Terziću i nekadašnjem predsedniku čačanske opštine Veselinu Milikiću. Sa Augustinčićem je sarađivao na izradi spomenika oslobodiocima Niša, kao i na spomenicima u Zaječaru i Skoplju. Ipak, najpoznatiji Berbeljini radovi su spomenik vojvodi Stepi Stepanoviću i Spomen kosturnica palim ratnicima. Oba ova dela su, nažalost, bila i uzrok majstorovih suza. Nakon okupacije Čačka Nemci su zahtevali da sa Spomen kosturnice budu uklonjeni Davidova zvezda i polumesec. Pod oružanom pratnjom Berbelja je izvršio nalog. Nakon nekoliko godina, novouspostavljene vlasti Titove Jugoslavije od njega su tražile da sa spomenika vojvodi Stepi ukloni grb prethodne države. I ovo naređenje je izvršeno sa suzama u očima.

Umetnička crta kao nasleđe
Frančesko i Klara su imali troje dece, Oskara, Andreu i Olgu. Oskar je bio poznati vajar, dok je Andrea na beogradskoj Slaviji imao atelje u kome se bavio fotokeramikom. Andrein sin Mario je postao arhitekta, a novije generacije Berbelja su profesionalno u svetu dizajna. Mario Berbelja se pobrinuo da zbirka skulptura njegovog strica Oskara bude predata čačanskoj galeriji „Nadežda Petrović“.

Odsjaj balkanskog neba
Spomen kosturnica u Čačku izrađena je od kamena Plavi tok koji se vadi u okolini Požege i Kosjerića. Pored trajnosti i masivne strukture, osnovna specifičnost ove vrste stene ogleda se u plavičastosivom prelivu koji se pojavljuje na različitim presecima. Zaljubljenici u petrologiju – nauku o kamenu - kažu da je odsjaj balkanskog neba uhvaćen u večni zagrljaj kamena. Tako su i svoje večno prebivalište pod spomenikom od ovog kamena pronašli ratnici sa svih strana. Njihovi prerano prekinuti životi nas podsećaju na važnost pomirenja.

*zahvaljujemo porodici Berbelja na ustupljenim fotografijama i informacijama

*u tekstu korišćeni podaci iz članka Emilije Višnjić, Čačanski glas od 10.03.2017.