Umetnost sećanja

Intervju sa Irenom Kelečević, slikarkom na čiju je inicijatvu obnovljen spomenik

Kako je tradicija ženske inicijative dovela do obnavljanja Spomenika

Slikarka Irena Kelečević je u okviru projekta „Senke prošlosti“ na 24. Memorijalu Nadežde Petrović obnovila oštećene simbole na Spomeniku i tako mu vratila prvobitni izgled. I kao što su žene svojevremeno inicirale podizanje spomenika tako je i njegova obnova poverena umetnici čiji prethodni radovi pokazuju istančanu osećajnost. Razgovarali smo sa njom o tome kako je došlo do realizacije ove ideje.

Kako ste saznali za postojanje ovog spomenika?
Irena Kelečević: Inicijalni poziv da učestvujem na 24. Memorijalu Nadežde Petrović stigao je od kustoskinje iz Kelna – Astrid Vege, koja je već od ranije bila upoznata sa mojim radom. Ideja umetničkog direktora Miodraga Krkobabića i kustoskinje Astrid Vege, bila je refleksija prošlosti koja se projektuje u sadašnjost kroz bavljenje spomeničkom kulturom i transformacijom sećanja, kako pojedinca tako i jednog društva uopšte. Istražujući građanski aktivizam Nadežde Petrović, čula sam od tadašnje dugogodišnje direktorke galerije Milice Petronijević za priču o Spomeniku četiri vere (ovo je često korišćeno ime za Spomen kosturnicu borcima palim od 1912-1918). Na samoj lokaciji groblja zatekli smo devastiran i zapušten spomenik, gde je bilo odmah uočljivo da nedostaju dva amblema, tj. obeležja. Prirodno se pokrenula inicijativa za obnovu spomenika u okviru manifestacije koja i sama ima dugu tradiciju i koja je prepoznata po kvalitetu ne samo u našoj zemlji već i šire.

Kako je tekao proces obnove oštećenih obeležja?
Irena Kelečević: Kako svoje radove realizujem in situ, to je podrazumevalo prvobitno istraživanje u arhivi, zatim sakupljanje informacija od ljudi iz Čačka, gde su starije generacije bile veoma dobro upoznate sa važnošću Spomenika četiri vere. Tek nakon toga sledilo je uobličavanje informacija kroz likovni jezik i njihovo predstavljanje u galeriji tokom trajanja izložbe.

Da li ste imali podršku lokalne sredine tokom rada?
Irena Kelečević: Tadašnji zvaničnici grada Čačka su, na poziv da se uključe u obnovu spomenika, izuzetno pozitivno reagovali i na sebe preuzeli finansijski deo projekta. U toku radova na spomeniku nisu samo dodati nedostajući amblemi već su ceo spomenik i njegova okolina rekonstruisani i otvoreni za posetioce. Tako je Spomenik četiri vere vraćen u život sredine koja ga je i stvorila.

Koliko je za vas kao umetnika značajno učešće u ovom projektu?
Irena Kelečević: Važnost ovog projekta za mene kao autora, jeste u tome da je kroz moj rad uspela da se pokrene i realizuje inicijativa za obnovu zaboravljenog spomenika koji je nastao kao otelotvorenje jednog izuzetnog humanističkog čina napaćenog društva.