Heroj nije onaj koji ubije najviše neprijatelja već onaj koji spase najviše života
Nastavite >
Ambasada SAD odaje priznanje vama koji sanjate snove čitavog sveta
Život posvećen traganju za istinom
„Ako imaš informacije vlade ne mogu da te lažu“ Volter Bogdanić stariji Volt Bogdanić rođen je 1950. godine u Čikagu, ali se već nakon nekoliko meseci njegova porodica seli u Indijanu. Odrastanje u gradiću Geri značajno je uticalo na formiranje budućeg istraživačkog novinara. Volter i Helena, Voltovi otac i majka, bili su Srbi i aktivno su učestvovali u životu srpske zajednice u Geriju. Otac i brat su pevali u crkvenom horu, a u neposrednom komšiluku živele su porodice majčinih sestara i brata. Volt često u intervjuima pominje odrastanje u tom brojnom porodičnom okruženju, uz izloženost srpskim i američkim običajima, kao jedan od važnih temelja onoga što će on napraviti u svom životu.
Cela priča >Čarls Simić rođen je u Beogradu 1938. godine kao Dušan Simić. Njegovo detinjstvo obeleženo je odrastanjem u okupiranom gradu, bombardovanjima i ostalim ratnim strahotama, kao i poratnim teškim godinama u kojima se nova vlast često surovo obračunavala sa neistomišljenicima. U takvom okruženju mladi Simić je uspevao da zajedno sa svojim vršnjacima izgradi izmaštani svet u kome su mogli da se igraju, iako su često bili direktno izloženi opasnostima.
Cela priča>„Ljudi iz novinarske profesije me često pitaju kakav je osećaj kada dobiješ tri Pulicerove nagrade. Ja im kažem da je to pogrešno pitanje. Pravo pitanje bi trebalo da glasi: Kakav je osećaj kada dođeš na posao i otkriješ da je protiv tebe podneta tužba vredna 10 milijardi dolara? Verujte mi da je to daleko interesantnije“. Volt Bogdanić Da li su uspeli da ga uplaše? Iako se tokom svoje novinarske karijere često susretao sa ljudima koji nisu srećni zbog onoga što otkriva o njihovim greškama, ova situacija je bila poprilično drugačija. Tužbu je podnela jedna od najvećih svetskih duvanskih korporacija, kompanija Filip Moris. Razlog za podizanje tužbe bile su reportaže koje je Bogdanić radio za televizijsku stanicu ABC. U kratkom serijalu emitovanom tokom 1994. godine Bogdanić i njegov saradnik Džon Martin skrenuli su pažnju javnosti na to kako duvanska industrija manipuliše sa nivoom sadržaja nikotina u cigaretama i na taj način izaziva zavisnost kod pušača.
Cela priča >Pisanje stihova spada u one nedokučive ljudske potrebe, često naizgled potpuno beskorisne i bespotrebne. No da li je zaista tako? Možemo li da zamislimo svet u kome ne bismo umeli da opišemo sve što doživimo? Svet u kome nema fino istančanih
razlika u osećanjima, svet u kome se sve što imamo da poručimo drugoj osobi svodi na nekoliko skraćenica i par sličica?
Stvar potrebe a ne rezultat odluke „Neko me je upitao kada sam odlučio da postanem pesnik. U stvari ja to nikada nisam uradio... Pisanje poezije je bilo nešto što se događalo uz sve ostale stvari koje sam radio u životu.“ Charles Simic.
Sa pisanjem stihova počeo je u završnom semestru srednje škole u Čikagu. Istovremeno je iskazivao intersovanje za slikarstvo i džez (njegova majka bila je profesorka muzike, tako da je ova vrsta umetnosti bila prisutna u njegovom životu...
„Ne gledam na ovo čime se bavim kao na posao, već kao na zabavu, jer volim to što radim. Kao istraživački novinari imamo moć koju moramo da koristimo mudro i odgovorno, za teme koje su značajne“. Volt Bogdanić Govoreći o svom poslu i porodici Volt Bogdanić kroz šalu ističe kako uopšte ne zavidi svojim sinovima. Budući da je i njegova supruga istraživačka novinarka, Volt sa osmehom konstatuje kako dečaci nisu imali šanse da ikada išta urade a da roditelji to ne saznaju. On ističe kako je podrška koju mu porodica pruža izuzetno važna za posao kojim se bavi, i kako im ljubav uzvraća radeći taj posao najbolje što ume, trudeći se da uvek postupa u skladu sa svojim uverenjima.
Cela priča >Svaka pesma je u svojoj osnovi prevod. Ona predstavlja niz nečijih misli i osećanja manje ili više uspešno iskazanih rečima. Drugačije rečeno ona je prevod na reči onoga što nije jasno definisano u pesničkom srcu, a mora biti glasno iskazano. Te reči potom čitalac prevodi u sopstveni niz asocijacija. Ceo proces postaje još složeniji kada se neko odluči da pesmu napisanu na jednom jeziku prevede na neki drugi jezik. Da li se tako menja ono što je originalno napisano? Svakako da. Da li je to nužno loše? Nije. Čak bi se moglo reći da ima slučajeva gde je prevod dodatni kvalitet...
Cela priča>